Jelovnik

Glavna karakteristika desertnih vina, pored visokog postotka alkohola je i visok postotak šećera. Ona se najčešće proizvode tako da se pri kraju fermentacije vinu doda - alkohol (obično destilat vina), pa se na taj način zaustavlja vrenje. Zbog toga su desertna vina slatka, sa visokim postotkom šećera iz grožđa koje kvasci nisu bili u mogućnosti u potpunosti da pretvore u alkohol. Desertna vina se piju kao aperitiv pre jela, ili nakon jela uz kolače ili voće. Vino mora biti dovoljno slatko da parira ukusu deserta, a ujedno da upotpuni slatki užitak. Nudimo Vam “Slatku malu”, jedinstvenu slatku tamjaniku vinarije “Budimir” i “Višnjicu” vinarije “Jović”, proizvedenu originalnom tehnologijom od namenski negovane autohtone sorte višanja.

Penušava vina su uobičajena kao aperitiv: suvo penušavo vino, šampanjac , poluslatko penušavo vino, belo suvo ili slatko vino, i proseko.

Uz suve poslastice bez čokolade konzumiraju se penušava vina starijeg godišta.

Poslastice poput kolača i sladoleda idu dobro u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penušavim vinima i aromatičnim slatkim vinima.

Ukoliko se radi o voću, belo slatko, penušavo vino i likerski Rose najbolji su izbor.

Lagano belo vino sa izraženim kiselinama se savršeno slaže uz predjela, dok sveže belo vino sa voćnom aromom preporučujemo uz manje masna suhomesnata predjela, garnirana laganim sirevima, dinjom, belim grožđem i kanapeima.

Riba spremljena na različite načine, sa ili bez sosa, izvrsno se slaže uz belo suvo kvalitetno vino.

Kada je reč o mesu, belo meso ispečeno na roštilju upotpunjuje se sa belim suvim vinom (sovinjon blan).

Suve poslastice, one bez čokolade, dobro podnose bela slatka i poluslatka vina.

Šardone je veoma rasprostranjena sorta, naročito u hladnijim klimatskim uslovima, a podjednako je popularna i u Evropi i u Novom svetu. Od nje se proizvode osvežavajuća, pitka, elegantna i aromatična vina mineralnog karaktera, sa cvetnim i voćnim aromama. Punoća i sočnost razlikuju se u zavisnosti od podneblja, tako da se proizvodi u više stilova. Šardone je belo vino srednjeg do punog tela, sa ukusima žutih citrusa, breskve, jabuke i tropskog voća (banane i ananasa), a često ima i ukus cimeta i karamela (kada sazreva u buradima ima začinske note). Može biti i penušav. Idealno se slaže uz piletinu, svinjetinu, pečurke, kremaste sosove i meke sireve.

Od ove sorte grožđa proizvode se osvežavajuća aromatična bela vina, sa visokom kiselošću, umerenim alkoholom, mineralnim karakterom, sa suvim završetkom i aromama limuna i sveže posečene trave. Imaju svetlo-žućkastu boju sa sivim i zelenim tonovima. Slaže se uz ribu, piletinu, svinjetinu, teletinu, kozji sir, kao i druge meke sireve.

Pino je belo vino laganog tela, sa aromama citrusa (limete, pomorandže), jabuke i kruške i cvetnim notama. Vina su pitka, laganog tela, često sa gorkim ukusom na paleu (gorki badem, kinin). Kombinuju se sa salatama i laganim sirevima.

Vino je svetlo žute boje sa nežnim sivim odsjajem. Na nosu razvijene intenzivne primarne herbalne arome, podržane odličnom svežinom sa blagim naznakama suvog livadskog cveća u pozadini. Miris se otvara u slojevima prema voćnim aromama ličija i bele vinogradarske breskve. Na ukusu sveže i lagano sa vibrantnim kiselinama. Srednje punog tela sa prijatnom i sočnom završnicom ukusa. Kao jedinstvena autohtona sorta grožđa, Morava pretočena u bocu svojim ukusom oslikava upravo podneblje sa koga potiče.

Morava se preporučuje uz sezonske salate sa kremastim prelivima, pohovana i grilovana bela mesa, belu ribu ili kao aperitivno vino.

Rizling je sveže vino, sa cvetnim i biljnim elementima. To je vino koje je varijabilne slatkoće. Neka vina nemaju fermentisan sav voćni šećer, pa mogu biti i slatka, poluslatka ili polusuva. Imaju citrusne ukuse (limeta, limun) i ukuse breskve i nektarine. Kiseline su uvek visoke, a vino može biti ili harmonično slatko (slatko i kiselo) ili suvo (sa veoma visokim nivoom kiselina). Slatkoća rizlinga je uvek izbor vinara, a ne nešto što se podrazumeva za sortu. To je tipična sorta Nemačke, dolina Rajne i Mozela, ali se gaji u našim vinskim krajevima vrlo uspešno. Suvi rizling idealno ide uz piletinu, svinjetinu i ćuretinu.

Tradicionalna žilavka je suvo vino, vrhunskog kvaliteta, posebno odabrano i odnegovano u podrumu. Karakteriše ga punoća ukusa, elegantna voćna nota dinje, ugodna i osvežavajuća kiselost, kao i mistična aroma koja se dugo zadržava u ustima.

Ravnoteža između toplih dana i hladnih noći je doprinela da Žilavka preuzme najbolje od jesenjeg sunca i očuva svoju svežinu. Posebno preporučeno uz belo meso i belu ribu.

Tamjanika, temjanika ili tamnjanika samo su neki od lokalnih naziva za belu autohtonu srpsku sortu koja se gaji u župskom vinogorju. Ovo vino ima muskatni miris, prijatan i harmoničan ukus i veoma je pitko. Žuto - zelene boje i ima začinske note cimeta, bosiljka i žalfije, kao i voćne note citrusa, ananasa i jagode. Odlično se slaže sa ribom i morskim plodovima, sa pečurkama, kao i sa kolačima od oraha, lešnika i badema.

Jagoda je jedinstveno belo vino koje je prvi put svetlost dana ugledalo u vinariji “Botunjac”. Ovo vino nastalo je od istoimene plemenite sorte vinove loze rodom iz Župe u Srbiji. Proizvedeno bez upotrebe selektivnih kvasaca, bez enzima, bez upotrebe pumpi, nefiltrirano, hladno stabilizovano. U ustima ostavlja naglašenu slast i arome meda. Ovo je vino za aperitiv, uz delikatne potaže i supe, uz ribu u saftu ili prženu.

Suvo belo kvalitetno vino slamnato žute boje sa zelenkastim odsjajem, bistro i konzistentno. Miris mu je fin i tipičan, voćni i cvetni, mada dominira intenzivni cvet bagrema. Na ukusu je suvo, mekano, veoma sveže i prilično slano, srednjeg je tela, uravnoteženo i harmonično, a naknadni mu je ukus bademast što je dodatni kvalitet. Jela uz koja se lepo slaže su bela riba, testenine sa mesom, piletina sa rižom, grilovano povrće, bela mesa.

Trebiano je jedno od najpopularnijih belih grožđa u Italiji, a ono koje dolazi iz oblasti Abruco je najkvalitetnije. Od ovog grožđa se proizvodi vrhunsko suvo belo vino zlatno žute boje, sa vrlo intenzivnom i punom aromom. Iskazuje voćne, cvetne i začinske ukuse gde se u svojevrsnom vrtlogu kovitlaju sasvim jasno izražene naznake papaje, sa žutim breskvama, lavandom, medom i vanilom. Ide sjajno sa pečenom ribom, belim mesom, nekim punomasnim sirevima, pastom sa povrćem...

Kupaža je proces mešanja različitih vina, bez obzira da li su napravljena od istih sorti grožđa ili ne. Cilj samog postupka je stvaranje novog vina, boljeg od pojedinačnih vina korišćenih pri mešanju. Vrši se nakon fermentacije i završava se flaširanjem.

Kupaža menja pojedinačne karakteristike vina (ukus, boju, kiselost) i ne koristi se za poboljšavanje lošijih ili osrednjih vina, već samo da izvuče maksimalne osobine iz onih kvalitetnih. Zahvaljujući ukusima i aromama koje se prepliću i bore za prevlast na Vašim nepcima, ova vina možete konzumirati uz svu hranu koja se preporučuje uz bela vina.

Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, specifičnom šarmu i obilju lepršavih aroma, ova vina sve su popularnija u svetu poslednjih godina, pa tako i kod nas. Idealna su upravo za prolećni i letnji period, jer u sebi objedinjuju lagano telo i delikatne arome. Međutim, u njima se podjednako može uživati i ako se konzumiraju kao aperitiv, ili uz lagane salate, predjela i deserte i tokom hladnijih dana, u nekom kutku restorana Stambolijski. Veoma često roze je izbor uz praseće i jagnjeće pečenje.

Sama boja roze vina može da varira od svetle, nežne rozikaste boje pa sve do svetlorubin, crvenkaste nijanse. Boja, kao i naravno arome umnogome zavise od sorte od koje se dobija vino, kao i od vremena koje sok provede u kontaktu sa pokožicama grožđa. Tradicionalan način pripreme podrazumeva da se crveno grožđe ostavi u kontaktu sa sokom kratko vreme, a što je ono kraće, to će i boja vina biti svetlija i nežnija. Roze vina mogu biti slatka, polusuva ili potpuno suva, što je uglavnom i stil većine evropskih rozea.

Suvo, prefinjeno vino, nežne boje, satenske teksture i nezaboravnog, punog ukusa. Elegantan buke vina odlikuju arome maline i vinogradarske breskve uz nagoveštaj prijatnih tonova bele ruže. Izuzetno meko i uravnoteženo vino živahnih kiselina i duge voćne završnice. Savršeno upotpunjuje jela sa lososom i jela sa roštilja.

Delikatni menuet lepršavih nota ruže preplaviće vas reskom svežinom. Dugotrajni finiš za sobom ostavlja punoću ukusa zrelih šumskih jagoda. Idealno je uz hladna predjela, salate, grilovano povrće, meso sa roštilja.

Odabirom više sorti grožđa stvara se zanosna fuzija ukusa i aroma, autentična za svaku kupažu posebno. Zavešće vas blagi nagoveštaj određenih voćnih nota koje se prepliću sa muskatnim aromama u svakoj kapi kupaže rozea. Svaka sorta u kupaži obojiće vino u svoje najbolje karakteristike, doprinevši celokupnom utisku udruživši ukuse i arome sa ostalim sortama. U skladu sa sopstvenim preferencijama preporučujemo Vam da sami izaberete svoju omiljenu kupažu – jer šta god izabrali nećete pogrešiti. Uživajte u kupaži uz neko od jela koje preporučujemo u opštem opisu roze vina.

Uz crveno meso (junetina, teletina, svinjetina), domaću i lovnu divljač najbolje idu izrazito puna i jaka, crvena vina sa razvijenim sortnim karakteristikama (kaberne suvinjon, vranac).

Prokupac ide idealno uz jaja pripremljena na različite načine, ili posluženja s pršutom i sirom.

Kada su u pitanju paste, jače crno vino rezervisano je za jak preliv od paradajza.

Kaberne sovinjon je tamno crvene boje i ima arome crne višnje, kupine, zelenog bibera, duvana… Sazrevanjem u buretu može dobiti i note vanile. Kaberne sovinjon potiče iz Bordoa i može se reći da je najpopularnije vino na svetu. Ovo vino ima puno telo, visok procenat alkohola, jake tanine i dugotrajnu završnicu kojoj doprinose kako tanini, tako i procenat alkohola. Zbog srednjeg nivoa kiselina dobro je da se pije uz hranu. Hrana uz koju se preporučuje: govedina, jagnjetina, stari sirevi, čokolada…

Merlo je grožđe plave boje, koje daje tamno vino. Vino je srednjeg tela, sa umerenim nivoom alkohola i svežim aromama crvenog voća i biljnih nota. Hrana uz koju se idealno kombinuje: teletina, musake, ćuretina, kozji i ovčiji sirevi…

Crna Tamjanika je drevna sorta grožđa, retka u svetu, a karakteristična za područije istočne Srbije. Vino je zatvoreno crvene boje, intenzivnog muskatnog mirisa, punog i uravnoteženog ukusa sa odličnom postojanošću arome. Preporučujemo uz biftek, crvena mesa i pikantnija jela.

Pino noar ima arome crvenog voća – višnje i brusnice i crvenog cveća – ruže, kao i biljne note repe i pečuraka. Ovo je vino srednjeg tela sa naglašenom kiselinom i mekim taninima. Slaže se i uz jela od mesa i uz jela od ribe, odlično se slaže uz file lososa, tunu, svinjetinu, pečurke, sireve.

Prokupac je crveno vino koje se pravi od istoimene autohtone sorte grožđa iz Srbije. Vino je intenzivne boje rubina, na mirisu su jasni tonovi zrelog crvenog voća. Ukus vina je umereno pun sa izbalansiranom strukturom i dugom završnicom. Preporučuje se uz crveno meso, jagnjeće i svinjsko pečenje.

Vranac se smatra najznačajnijom sortom grožđa u Crnoj Gori, Hercegovini i jednom od najznačajnijih u Makedoniji. Zastupljen je i u Srbiji. Vina od ove sorte su suva, snažne taninske strukture i srednjeg do visokog nivoa kiselina. Boja vina ide od purpurne kod mladih vina do intenzivne tamno rubin boje. Na mirisu se javljaju arome cimeta, čokolade, cveća, tamnog voća, biljne arome, čak i arome hrasta. Ukus je pun, mek i sa dugom i suptilnom završnicom. Izuzetno mu prija hrastov barik i sazrevanje u boci. Preporučuje se uz dimljeno ili grilovano meso, salate i stare sireve snažnih ukusa.

Kupaže od različitih sorti crvenog vina predstavljaju prava umetnička dela: jedinstvene kombinacije strastvenih aroma i snažnih ukusa koje osvajaju na prvi gutljaj. Razlike između kupaža su neverovatne, u zavisnosti od vina koje preovlađuje, dok sa druge strane sve nose neosporni kvalitet. Slagaće se uz sva jela koja inače preporučujemo uz crvena vina.

Širaz je svetlucav, tamne rubin boje sa granitnim nijansama. Pravi magnet za poznavaoce vina. Kada se sipa u čašu, vino je u skladu sa slatkim mirisom zrelog malog crvenog voća. Preporučuje se da se servira na temperaturi od 12 do 14 stepeni C uz govedinu, jagnjetinu i jagodičasto voće.

Zinfandel je jedno od najboljih Mondavijevih voćnih crvenih vina proizvedenih od grožđa iz Central Koust oblasti, a što mu daje meku ukusnu teksturu vina. Arome ovog vina otkrivaju duboko jezgro svetlog, živahnog ukusa jagode, kupine i manga. Slaže se idealno sa svim mesima prelivenim sosom od plavog sira.

Blatina je snažno i suvo vino, tamno rubin crvene boje, prepoznatljive svojstvene arome, punog i harmoničnog ukusa. Kao južno vino poseduje optimalnu koncentraciju kiselina. Vremenom dobija na kvalitetu, nakon što odleži u drvenim buradima. Pije se lagano, u malim gutljajima, a preporučuje se uz jača jela od mesa, a posebno uz pečenja, riblje specijalitete i goveđi pršut.

Plavac mali je autohtone dalmatinska sorta, a smatra se ekološkim proizvodom zato što izostaje upotreba bilo kakvih hemijskih sredstava za zaštitu. Kroz mirise vina nastalih od ove sorte se provlači crveno voće, blage note vanile i sortni miris plavca malog sa položaja Dingačkog vinogorja. Vino je finih zrelih tanina, kremasto, voćnog i zemljanog karaktera, duge završnice koju krasi aroma nane i začinskog bilja koje dugo nakon gutljaja ostaju u ustima. Odlično se slaže sa biftekom i crvenim mesima, jakim sirevima.

Po stilu tipično italijansko vino, veoma zaokruženo i sa dosta voćnih aroma. Svaka berba odležava u potpuno novim buradima. Vino je izraženog bukea, rubin crvene boje sa plamenim odsjajima. Punog tela i kompleksno, sa zagrevanjem otpušta ukuse voća i cveća, mirisnih začina. Najčešće su to bobice, kupine, suvo cveće, ljubičice, vanila, a jasne su i naznake tamne čokolade. Što se hrane tiče, nema dileme: ovakvo vino traži dobar juneći odrezak.